Serenata

Čuj, plače Mesec mlad i žut.
Slušaj me, draga, poslednji put.

Umreću, pa kad se zaželiš mene, 
ne viči ime moje u smiraj dana. 
Slušaj vetar sa lišća svelog, žutog.
Pevaće ti: da sam ja ljubio jesen,
a ne tvoje strasti, ni članke tvoje gole,
no stisak granja rumenog uvenutog.

A kad te za mnom srce zaboli: 
zagrli i ljubi granu što vene. 
Ah, niko nema časti ni strasti,
ni plamena dosta da voli mene:

No samo jablanovi viti 
i borovi pusti ponositi. 
No samo jablanovi viti 
i borovi pusti ponositi.



Potkamien, u Galiciji, 1915