Dragan Jovanović Danilov (Драган Јовановић Данилов)
ДУБИНА
ДУБИНА
Све почиње дубином,
тим постојаним наличјем света,
магнетом што одбија сунчево злато.
Већ у овом животу, дубина је
наше душе створила за себе.
Јесмо дубока бића: скривамо се
испод коже, испод маски, испод
речи које смо изговорили,
или прећутали.
Језик је вода скупљена иза масивне
бране за електрану – свакодневно
роним у тој води; кад ваздух постане
ређи, одатле одлазим, још више рањен,
тамо где већ јесам.
Ако се земља затресе, то заправо
ја сањам у бездану где сам неми очај
сакрио од других и од себе.
Моје је боравиште у дубини.
Из тог тамног речника у коме се
не види ништа, осећам још једино
топлину твог погледа који се
сели у говор.